WESCOTT & HORT

1885 – Baza većine modernih prevoda Novog Zaveta

U današnjim danima su skoro svi prevodi Biblije usklađeni sa Codex Siniaticus i Codex Vaticanus. Dali ova tendecija dolazi od strane Boga? Poreklo Codex Siniaticus-a, koji je pronađen na Sinaju, je bio grad Aleksandrija, koji je bio centar mistično-spritističkih (palih) hrišćana. 

Kroz drugačiju formulaciju nekih izraza je promenjeno značenje mnogih stihova, tako da je npr. istina da je Isus doslovni Božji Sin pregažena. Interesantna činjenica je da se ovaj Codex pojavio upravo 1844 godine, kada je Bog podigao Svoj poslednji narod i proroka Ellen White. Da li je to bilo slučajno?

Wecott i Hort su promenili King James Bible (1881 Novi Zavet i 1884 Stari Zavet) i uklonili staru protestansku bazu Codex Receptus, koju su zamenili sa Codex Siniaticus/Vaticanus, koji od početka dvadesetog veka služe kao baza prevoda skoro svih Biblija. Nova verzija King James Bibel 1885 je označena kao Revised Version.

Teolog dr James R. White, vođa „Alpha i Omega Ministry“, je izneo sledeće činjenice o modernom prevodu “New King James“ Biblije od Westcott-a i Hort-a: 

  • „Westcott i Hort koriste (Codex) Sinaiticus i Vaticanus da pripreme svoj Novi Zavet, rad koji uklanja tekst koji se koristi kod King James Bible, kasnije poznatog u naučnim studijama kao Textus Receptus.” {James R. White: The King James Only Controversy, p. 33}
  • „Mi vidimo rad Westcott-a i Hort-a na grčkom Novom Zavetu kao centralnu tačku napora da se KJV skine sa „prestola“ i da se njena baza grčki tekst Textus Receptus zameni.“ {James R. White: The King James Only Controversy, p. 99}

Da li su ovakve manipulacije Novog Zaveta od strane Wescott-a i Hort-a ostavile posledice? To nam najbolje objašnjava sama Wikipedia:

  • „Internacionalni komitet koji je napravio grčki Novi Zavet od United Bible Societies Greek New Testament, nije samo usvojio ediciju Westcott-a i Hort-a kao tekstualnu osnovu, nego je sledio i njihovu metodologiju…“ {Wikipedia: „The New Testament in the Original Greek“ }

Dali postoje dokazi, da Codex Siniaticus dolazi od druge strane?

Helena P. Blavatsky, osnivač Antropozofa i poznata spiritiskinja („slučajno“ baš iz vremena Ellen White) je na mnogim mestima otvoreno napisala da je njen „Bog“ sam Lucifer. 

Ona je vodila spiritističke seanse sa Westcott-om i Hort-om, kao i sa Charles Darwin-om. 

Ona je napisala da su Westcott i Hort istiniti učenici koji su omogućili uklanjanje „grešaka“ u King James Bibliji, i da je „istinita“ verzija Biblije na bazi Codex Sinaiticus i Codex Vaticanus otkrivenje 20 veka, koja je time postala puno „razumljivija“, pošto je stara protestantska verzija od KJB bila „nekompatibilna“ sa kodeksom iz Aleksandrije.

U njenom tekstu isto tako stoje reči, da su samo okultisti bili u stanju da „spasu“ „ispravnu“ formu Biblije, i da je kroz novi prevod uklonjena veza sa starom verzijom King James Bibel, koja je samo donosila „haos“ starih prevodioca.

Nažalost upravo današnji adventistički teolozi koriste taj novootkriveni Codex Siniaticus  spiritističkog porekla kao „dokaz“, da je Isus samo „simbolično“ jedinorodni Sin.