RAZVOJ OTPADA

Kada i kako je Trojstvo zaista usvojeno kao tačka vere adventističke crkve?

Kao oficijelna nauka Trojstvo je u GK izglasano i oficijelno usvojeno tek 1980. godine u Dallasu! Prvi korak ka njegovom uvođenju je načinjen tek 1931, a pre toga su samo par teologa iz vrha pokušavali da tu ideju prošire, ali to nisu uspeli sve do 1931, kada je većina pionira otišlo na počinak.

Šta kaže sama crkva o tome? U zvaničnom nemačkom adventističkom časopisu ´Adventecho´ stoji jako dobar opis, koji nažalost većini Adventista nije poznat, koji jednostavno misle da je Trojstvo naša osnovna nauka oduvek, pa i za vreme Ellen White:

  • “1930. godina je predstavljala jednu dodatnu prekretnicu u oblikovanju adventističkog verovanja…Uz zaobilaženje punog odbora Generalne Konferencije je u godišnju knjigu 1931. godine dospeo nacrt 22 fundamentalna verovanja (Fundamental Beliefs), koji je pripremljen od strane urednika Francis M. Wilcox-a zajedno sa tri druga teologa, među kojima je bio i predsednik Generalne Konferencije Charles H. Watson. Prema izjavi adventističkog istoričara LeRoy E. Froom-a, iza te akcije iznenađenja stojala je namera da se izbegne otpor tradicionalnih krugova vodstva crkve. Nova verzija, koja se nije implicitno podrazumevala kao čvrsto formulisan credo je po prvi put sadržavala priznanje Trojstva i iskazivala se kroz veliku hristocentričnost. Decenijski uticaj Uriah Smith-a i njegovih sledbenika je time bio savladan. 1932. godine je sledilo preuzimanje fundamentalnih verovanja u novo kreiranu knjigu crkve. Ona su dobila još veću snagu, zato što su postala merilo pripreme za krštenje.“ {Adventecho, April 1998, Seite 11+12}

Mi smo u ovoj zvaničnoj izjavi mogli videti da nismo oduvek verovali u Trojstvo! Šta znači izraz „sudska praksa“ kod državnog prava većine zemalja? Kada se nešto duže toleriše ili se donose presude u tom pravcu, onda to dobija slično značenje kao i zakon, i postaje zakonska obaveza prilikom donošenja presuda na sudovima. 

Da su 28 tačaka našeg „verovanja“ tako kasno zvanično prihvaćene (1980) nema u okviru sudske prakse nikakvu ulogu. Na tu odluku se čekalo tako dugo da se vernici naviknu na unete lažne nauke, koje su onda izglasane zajedno sa istinom. To vidimo i na Nikejskom saboru gde je svetkovanje nedelje pomešano sa ostatkom fundamentalnih principa Hrišćanstva. Mrtva muha lažnog Trojstva usmrdela je i pokvarila celu crkvu:

  • “Bolja je mudrost nego oružje ubojito; ali jedan grešnik kvari mnoga dobra. Od mrtvih muha usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko.“ {Knjiga Propovednikova 9,18-10,1}

Zato je kasna „zakonska integracija“ 28 tačaka više dokaz da je laž pomešana sa istinom, inače bi to već 1931. godine bilo izneto na glasanje, kada su izraz i položaj Trojstva prvi put unešeni u Adventističku crkvu. U smislu sudske prakse, Trojstvo je 1980. godine bilo prisutno već skoro 50 godina, te je zvanično glasanje bilo samo legalna potvrda. Da li su tih 28 tačaka bile korišćene pre njihovog usvajanja 1980. godine?

Već 1941. godine je uvedeno da se kod krštenja mora prihvatiti Trojstvo, iako to nije bilo precizirano niti produbljeno, te je ostalo neupadljivo pošto je sveti Duh svakako naš Utešitelj, a mi naravno kršteni i u Njegovo ime. Formulacija Trojstvo je došla samo kao posledica, sa postepeno sve jačim isticanjem naziva i značenja. Ipak druga strana tvrdi, da su 28 tačaka samo formulacija onoga što smo već verovali i držali. Ovo nije u saglasnosti sa realnim činjenicama!

Tako smo i do 1931. godine morali u okviru krštenja prihvatiti sve tačke istine, kao npr. Duh Proroštva ili subotu, pošto su uvek i bili istina. Ali sve do 1941. godine nismo morali da prihvatimo Trojstvo! Kako to da njega nismo ranije morali prihvatiti kao i ostatak, ako je to Trojstvo ranije bilo prihvaćeno kao “istina“? 

Pre tih (na kraju 28) tačaka vere nismo morali u crkvi izglasavati nešto, pošto je u smislu „sudske prakse“ sve bilo potpuno jasno i prihvaćeno. Još davne 1931. Godine, po prvi put formulisane 22 teološke tačke, Trojstvo je prvi put uvedeno kao pojam, kao i neupadljivi naglasak da postoji samo jedan Bog. 

Ali još uvek nije bilo uklonjeno da je Isus oduvek bio doslovni Sin! Ovo nam govori, da su Ellen White i crkva ostali potpuno jasno na istini. Da je u to vreme Trojstvo bilo iznešeno u potpunom obliku, crkva bi momentalno prepoznala da to pripada otpadu. To produbljenje se desilo postepeno tokom sledećih decenija, sve dok se većina nije na to navikla.

Pošto se čak i danas u propovedima spominju Otac, Sin i sveti Duh bez preciziranja, niko se nije bavio dubljim razmišljanjem šta znači ime sveti Duh. Na taj način se moglo vrlo postepeno govoriti o značenju, i vernike polako naviknuti na novo i drugačije gledište da oni sami ne primete…

Tako je početak otpada bio zasejan još 1913. kada je po prvi put jedan viši službenik samovoljno ubacio reč Trojstvo u jedan članak. Nova terminologija nije nužno izmenila verovanje. Sotona prvi korak uvek čini na blag način, da bi ljudima uklonio strah. Donji citirani članak nije bilo naše zvanično učenje, već samo stav urednika F.M. Wilcoxa, koji je zajedno sa prof. Prescott-om i dr Froom-om kasnije uneo tu lažnu nauku u naše redove:

  • “Adventisti Sedmog Dana veruju: 1. U Božansko Trojstvo. Ovo Trojstvo se sastoji od večnog Oca, ličnog, DUHOVNOG BIĆA, svemoćnog, sveznajućeg, bezgraničnog u sili, mudrosti, i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina večnog Oca, kroz Koga su sve stvari stvorene, i kroz Koga će biti izvršeno spasenje otkupljenog mnoštva; svetog Duha, trećeg lica Božanstva, jedne regenerišuće Službe u delu otkupljenja.” {F. M. Wilcox: „The Message for Today“, RH, October 9, 1913}

Mnogi uzimaju gornji citat kao „dokaz” da smo i za vreme Ellen White definitivno verovali u Trojstvo. Ali kada uporedimo naš zvanični ‘Adventist Yearbook’ Generalne Konferencije sa listom naših verovanja iz godine 1914, onda ćemo, posebno u prve dve tačke videti suprotnosti; Trojstvo je uvedeno tek nakon smrti Ellen White. 

Tako i  današnja tvrdnja, da pre 1931. godine nismo imali formulaciju naših verovanja i da je 1931. samo došlo do formulacije iste, ne odgovara istini. Kako je teklo (postepeno) oficijelno odbacivanje istine?

Tačke 1 i 2 oficijelnog verovanja su 1872. i 1914. godine bile identične. 1872. godine nije postojao ni jedan trag verovanja u Trojstvo! I upravo to je bilo naše verovanje 1914, a ne jedan članak o Trojstvu iz 1913. godine od jednog od vođa otpada, Francis McLellan Wilcox-a, koji se danas uzima kao „dokaz“, da smo još za vreme Ellen White prihvatili Trojstvo. 

Godine 1919. je među vodećim teolozima u GK došlo do prvog pokušaja oficijelnog uvođenja Trojstva, predvođenog od strane starešina Prescott-a, Lacey-a i Daniells-a. Taj pokušaj je tada od strane većine teologa bio odbijen! 

Prodor je došao tek 1931. godine, nakon što je većina starih pionira umrla. Tada je nauka o Trojstvu usvojena decentno i poluoficijelno. 

Jedan od glavnih nosilaca uvođenja Trojstva bio je Francis M. Wilcox, podržan između ostalih od strane predsednika GK Charles H. Watson-a i dr Froom-a u pozadini, koji je taj zadatak dobio od strane vodstva generalne konferencije. Dr Froom je tada bio u najužem timu za pripremu 22 tačaka verovanja i jedan od ključnih teologa iz kruga generalne konferencije.

On je kasnije sam napisao, da su tada uklonjene „pogrešne“ nauke o Bogu. U njegovoj knjizi ´Movement of Destiny´ stoji, da do tada u literaturi pisanoj od strane adventističkih  teologa nije postajalo ništa o temi Trojstva:

  • “Mogu li da dam jedno iskreno priznanje? Kada su me, negde između 1926. i 1928. naše vođe pitale da održim seriju predavanja na temu svetog Duha, kojim bih pokrio severno američku uniju propovedničkih instituta 1928. našao sam da, osim neprocenjivih uputa iz Duha Proroštva, praktično nije postojalo ničega u našoj literaturi koje bi poduprlo Bibliju na ovom ogromnom polju. Nije bilo prethodnih knjiga na ovu temu u našoj literaturi.” {Dr. LeRoy Edwin Froom: Movement of Destiny, page 322-324, 1971}
  • “Sledeći neizbežan korak je bio da naše nauke budu „uniformisane“. To je zahtevalo korekture naše STANDARDNE literature i uklanjanje delova koje sadrže i uče „pogrešne“ nauke o Bogu.“ {Dr. L. Froom: Movement Of Destiny p. 422, 1971}

Prva adventistička knjiga o Trojstvu, napisana rukama nekog adventističkog teologa, „The Comming of the Comforter“ – „Dolazak Utešitelja“ je izašla tek 1928, čiji je autor „slučajno“ bio Dr. Froom. Šta je kasnije zamenilo uklonjenu staru istinitu veru u jednog Boga Oca i Njegovog Sina Isusa? Upravo ono što je danas oficijelno adventističko učenje, a to je Trojstvo. Jedan otpad je kao lopta snega koja se sa vrha brega sve brže kotrlja nadole i postaje sve veća, rušeći sve pred sobom, što se u ovom slučaju doslovno ispunilo.

Kada u donjim tekstovima iz liste naših verovanja uporedimo fundamentalne tačke vere od 1914. pa do današnjih dana, videćemo postepeno produbljenje otpada Trojstva. Još i 1931. godine je ostala vera da je Isus doslovni Sin, što se danas odbija i negira. 

Adventist Yearbook 1914:

  • 1: ”Da postoji JEDAN Bog, lično, duhovno Biće, Stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan; Neograničen u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, i milosti; nepromenjiv, i svugde prisutan Svojim predstavnikom, svetim Duhom.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293}
  • 2: “Da postoji JEDAN Gospod Isus Hrist, Sin večnog Oca, KROZ Koga je On stvorio sve stvari, i kroz Koga one postoje; da je On uzeo na Sebe prirodu čoveka, za otkupljenje naše pale rase; da je boravio među ljudima, pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro na žrtvu za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini Posrednik u svetinji na nebu, gde, kroz pomirujuće zasluge svoje krvi, On osigurava pomilovanje i oproštaj za sve koji uporno dolaze Njemu; i kao završni deo Svog rada kao sveštenika, pre nego što uzme Svoj presto kao Car, On će učiniti veliko pomirenje za grehe svih takvih, i njihovi gresi će onda biti izbrisani (Dela 3:19) i odneseni iz svetinje, kao što je prikazano u službi levitskog sveštenstva, koje je nagovestilo službu našeg Gospoda na nebu.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293}

docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1914__B.pdf

Adventist Yearbook 1931:

  • 2: “Da se Božanstvo, ili Trojstvo, sastoji od večnog Oca, ličnog, duhovnog Bića, svemogućeg, sveprisutnog, sveznajućeg, neograničenog u mudrosti i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina večnog Oca, kroz Koga su sve stvari stvorene i kroz Koga će spasenje svih otkupljnih biti postignuto; svetog Duha, treće osobe Božanstva, velike regenerišuće sile u delu otkupljenja.” {Adventist Yearbook 1931, p. 377, }

docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1931__B.pdf

Šta je 1980. godine postalo zvanična nauka adventističke crkve, i predposlednji korak napuštanja istine na ovom području?

  • 2: “Postoji JEDAN Bog: Otac, Sin i sveti Duh, jedinstvo tri Lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajući, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je večno dostojan da ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da mu služe.“  {SDA: Tačka verovanja 2}

U gornjim rečima možemo da prepoznamo, da se njihov „JEDAN Bog“ sastoji od tri „Boga“, dok sa druge strane u Bibliji i spisima EGW samo Bog OTAC nosi titulu ´JEDAN Bog´!

Poslednji korak se desio nedavno, pri čemu apsolutna većina propovednika i vernika „slučajno“ nisu uopšte obavešteneni! 

Pre toga je u listi oficijelnih verovanja sveti Duh stajao samo u formulaciji „JEDAN Bog: Otac, Sin i sveti Duh, bez da je direktno nazvan Bog. 

Vodstvo se tada još uvek nije usuđivalo, da u listi verovanja svetog Duha direktno nazove Bog. 

Kod najnovije liste verovanja je tačka 2 o jednom „fuzioniranom“ Bogu zadržana, uz dodatak novih tački 3,4 i 5, gde po prvi put eksplicitno stoji „Bog“ večni Duh:

  • 5:  “Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.“ {SDA: Tačka verovanja 5}

Mnogi su ubrzo nakon toga prihvatili naziv Bog večni Duh, i neki od njih su, kao logična posledica, počeli da se direktno mole „Bogu“ svetom Duhu. A to predstavlja direktan prestup prve zapovesti! 

U celoj Bibliji i Duhu Proroštva ne postoji ni jedno jedino mesto gde stoji „Bog“ sveti Duh, nego samo Duh BoŽJI

Isto tako ne postoji ni jedna jedina reč o molitvi svetom Duhu, niti se u celoj istoriji iko ikada molio svetom Duhu!

Mnogi su ubrzo nakon toga prihvatili naziv Bog večni Duh, i neki od njih su, kao logična posledica, počeli da se direktno mole „Bogu“ svetom Duhu. A to predstavlja direktan prestup prve zapovesti!

U celoj Bibliji i Duhu Proroštva ne postoji ni jedno jedino mesto gde stoji „Bog“ sveti Duh, nego samo Duh BoŽJI! Isto tako ne postoji ni jedna jedina reč o molitvi svetom Duhu, niti se u celoj istoriji iko ikada molio svetom Duhu!

  • Sotona je nekada na nebu bio počastvovan anđeo, po poziciji sledeći nakon Hrista (a ne Trojstva).“ {Ellen White: EW, p. 145.1 1858.}

Već tu možemo da prepoznamo zašto je Sotona, nekada najvišlji anđeo, kao sledeći nakon Boga Oca i Sina, kreirao Trojstvo i radi toga zloupotrebio ime svetog Duha. On se sakrio iza tog imena kao „treći Bog“, i dobija molitve koje mu kao stvorenom biću ne pripadaju! Molitva svetom Duhu predstavlja direktnu molitvu neprijatelju!

Ellen White je 1915. godine napisala da će taj veliki otpad doći momentalno nakon njene smrti, što se potpuno ispunilo.

  • “Naloženo mi je da kažem našim ljudima da neki ne uviđaju kako đavo ima jedno sredstvo za drugim i sprovodi ih na neočekivane načine. Sotonini zastupnici će smisliti načine da od svetaca naprave grešnike. Govorim vam sada, da će se, kada odem na počinak, dogoditi velike promene. Ne znam kada ću biti uzeta, zato želim da sve upozorim na đavolove lukave planove. Želim da svi naši ljudi znaju da sam ih pre smrti ozbiljno upozorila.“ {Ellen White: Ms 1, 24. Feb. 1915}

Ona je i ranije najavila pojavu takve teologije:

  • “Nemojte se dati zavesti; mnogi će biti odvojeni od vere, i davaće pažnju zavodljivim duhovima i sotonskim doktrinama. Mi sada imamo pred sobom Alfu (početak) TE opasnosti. Omega će biti najpotresnije prirode.“ {Ellen White: Special Testimonies Series B, No. 2 page 16, ‘A Letter to Leading Physicians’, July 24th 1904, ‘Teach the Word’}
  • “´Living Temple (dr Kellogg)´ sadrži Alfu (početak) OVIH teorija. Znala sam da će OMEGA slediti za KRATKO VREME; i drhtala sam za naš narod.“ {Ellen White: Special Testimonies, Series B No. 2 Page 53, ‘The Foundation of our Faith’ 1904}

Ta tema je tada zaista odmah nakon njene smrti izbila u velikoj razmeri na površinu, i ubrzo nakon toga nastavljena na biblijskoj konferenciji 1919. godine. Prof. W. Prescott je tada pokušao progurati svoje i Wilcox-ovo učenje, uz podršku vodećih teologa kao npr. H.C. Lacey-a i A.G. Daniells-a, ali zbog najodlučnijeg otpora većine nije uspeo.

Zašto mu to tada nije uspelo ako smo tu “istinu“ kao i da Isus igra „ulogu“ Sina prepoznali puno ranije? Kada je 1919. sazvana bila sednica, odlučni protivnici te nauke nisu bili uopšte pozvani, ili su prekasno dobili pozivnicu. 

Da li je do tada bilo uobičajeno da na najvišem nivou imamo skrivene nenajavljene sednice, a široku lepezu informacija nakon toga? Ako smo za vreme Ellen White prihvatili Trojstvo, zašto je postojao toliki strah od konzervativaca ako su zaista bili u manjini, a od kojih je po tadašnjem predsedniku GK trebalo sakriti informaciju oko usvajanja nove teologije na nenajavljenoj biblijskoj konferenciji GK 1919:

  • “Nemojte dopustiti da konzervativni misle tj. znaju da će se nešto desiti, i da progresivni budu alarmirani i uplašeni da se to neće desiti. Zadržimo dobar duh. Iznesi šta imaš. Neka sada damo svo svetlo koje imamo, i neka verujemo šta možemo, i neka ostatak krene sam.“ {A.G. Daniells 1919}

Da li je normalno da smo naše tačke verovanja tek 1931. godine prihvatili uz izuzeće većine teologa GK? Zašto je tada bilo tako teško uneti današnje Trojstvo, ako je ono još nakon 1890. godine od strane Ellen White i ostatka crkve zaista bilo prihvaćeno? Po današnjem objašnjenju sednica 1931. godine je samo “zapisala tačke u koje već verujemo“?

Od oko 1922 su vođe otpada započeli da neupadljivo ubacuju katoličke pesme sa Trojstvom. Ali i tadašnje prihvatanje te nauke još uvek nije bilo potpuno službeno, jer nije bilo izglasano od cele crkve. 

J.S. Washburn je 1940. godine pokušao da odbrani istinu, i nazvao je teologiju Trojstva od W. Prescott-a Omega otpadom. Ali ovog puta odbrana istine više nije uspela, jer je otpad već tada postao predubok. 

Tek 1946. godine je Trojstvo kao definicija prihvaćena u GK, a od dr Froom-a knjiga ´Evangelizam´ sa citatima od Ellen White koji „podržavaju to gledište po prvi put izdata. 

Takav način usvajanja uprkos njegovoj neautorizovanosti je bio argumentovan da je to samo privremena odluka, te da će u svakom momentu moći da se povuče ukoliko rezultat glasanja bude drugačiji.

1950. godine Robert J. Wieland i Donald K. Short su poslednji put pokušali da odbrane staru istinu, što je ovaj put potpuno odbačeno, jer je broj onih koji su se borili protiv tog otpada postao jako mali. Paralelno, svi istiniti arijanski stavovi da je Isus doslovni 

Sin, koji su bili prepreka potpunom usvajanju Trojstva, preventivno su izbačeni 1944. godine iz knjiga od Uriah Smith-a, a njegova knjiga ´Danilo i Otkrivenje´ je u većini slučajeva povučena iz štampe. Danas se to argumentuje lažima da Uriah Smith nije potpuno razumeo istinu, iako je Ellen White upravo gorepomenutu knjigu silno podržala.

  • “Temelji naše vere, koji su ustanovljeni sa mnogo molitve, ozbiljno proučavanje Biblije, su rušeni jedan po jedan, stub po stub. Naša vera nije imala više na šta da se osloni, svetilišta više nije bilo, pokajanja nije bilo više. Shvatila sam da se nešto moralo učiniti. Borba me je skoro ubila.” {Ellen White: 1SAT, p. 344, 1904}

Ona je jasno napisala da će otpad pregaziti svaki pokušaj odbrane istine. Da li je to manjina? To je apsolutna većina, jer samo ona može pregaziti svaki otpor. 

Da li postoje drugi teološko-filozofski uništeni stubovi naše vere? Sinovi Ellen White su 1913. i 1935. godine jasno izjavili da je Trojstvo srušilo stub istine o Bogu. Ovde se radi o napadu na noseće stubove istine a ne o pratećim formama otpada. 

Šta se još nakon smrti Ellen White fundamentalno promenilo? Jedino naknadno preuzeto učenje je Trojstvo, a kasnije tačke kao npr. da je Isus na zemlji imao Adamovu prirodu su bili samo nastavak već započetog dela. 

Nezavisno od toga da li je William White bio teološki u pravu, mi možemo jasno prepoznati da Trojstvo čak i 1935. nije još uvek bilo zvanična i od većine prihvaćena nauka Adventističke crkve, i da je ono tek nakon smrti Ellen White prodiralo postepeno sve dublje u gaženju istine.

Danas dolaze tvrdnje da je „mali“ broj pionira odbijao Trojstvo, a da je većina i za vreme Ellen White verovala u to. Kao dokaz se uzima nekolicina citata gde su nekoliko teologa u početnom stadijumu otpada napisali podršku nauci o Trojstvu. 

Po toj logici, citiranje nekoliko teologa koji odbijaju Trojstvo bi bio „argument“ da crkva ne veruje u Trojstvo! Prave činjenice možemo naći kod jednog od najvažnijih zastupnika Trojstva i vođe otpada u GK Merlin Burt, koji je povodom toga dao sledeću izjavu:

  • “Tokom 1940.-ih godina sve veći broj vernika je verovao u večno nenasleđeno Božanstvo Hristovo i u Trojstvo, ali su ipak postojali neki koji su se odupirali i aktivno suprotstavljali promeni. Ovu grupi su uglavnom sačinjavali stariji propovednici i biblijski učitelji.“ {Merlin Burt: https://www.andrews.edu/~burt/010524_Burt.pdf}

Ako su tadašnji stariji teolozi borili protiv lažne nauke, i to 25 godina posle smrti Ellen White, zaista je smešno tvrditi da je naša crkva učila pre toga lažnu nauku! Ono što neko veruje, on to i govori, nezavisno od toga da li je teolog ili vernik! Ali kada neko sa potpunom istinom i zadatkom objave trostruke anđeoske vesti odbaci Bibliju i zadato delo, njega Sotona vodi još bliže sebi nego njegovog zvaničnog zastupnika, Papu. 

Zato nije ni čudo da smo 1980. usvojili novu nauku da se jedan Bog (po tom gledištu indirektno budistički slepljen) sastoji od Oca, Sina i svetoga Duha, iako Biblija jasno kaže jedan Bog Otac, Njegov (doslovni) Sin, i (Njihov) sveti Duh! 

Time smo u našem otpadu otišli dublje od većine palih protestantskih crkava. MI smo zajedno sa Evangelističkom crkvom inicirali nastanak Luterovog trga u samom Vatikanu, kao simbol pomirenja i time potpuno odbacili Biblijske činjenice da je Papa predvodnik borbe protiv Božjeg naroda i istine! 

Odbacili smo u ogromnom broju lokalnih crkava širenje troanđeoske vesti zajedno sa vešću Isusovog skorog dolaska! Neka nam Bog bude milostiv, i pomogne u pokajanju, jer će po proroku Jezekilju kazna krenuti upravo prvo prema otpalom Božjem narodu.

Gornji tekst je isečak iz donje knjige:

Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo – Goran Šušljić DOWNLOAD