NIKEJA 325 KONSTANTINOPOLJ 381

Nikeja 325. godine i Konstantinopolj 381. godine i nauka o Trojstvu

Pri koncilu u Nikeji 325. godine uvedeno je Trojstvo, kao i u Adventizmu 1931. godine. Setimo se da je većina Adventista bila protiv te lažne nauke 1931. Zato je Trojstvo moralo biti još jednom produbljeno i usvojeno (kao i kod nas 1941. godine) i potvrđeno 381. godine (kod nas 1980.) na koncilu u Konstantinopolju. 

Da je Trojstvo u hrišćanskom svetu do tada tj. pre 325. odnosno 381. zaista bilo rašireno, tada ne bi bilo potrebno usvajati tu nauku, i ponovno je nakon par decenija nametati. 

Kod zvaničnog uvođenja nedelje, koja je kao otpad već bila raširena, je to bilo daleko lakše. Nedelja se kao „odvajanje od Jevreja” širila sve intenzivnije, iako još uvek nije bila dostigla kritičnu masu potpunog prihvatanja. Zato je Konstantin morao 321. godine uvesti nedelju zvanično, i prisili sve da je drže. 

Radi njene raširenosti je i otpor bilo puno lakše slomiti. Opozicione grupe koje su se protivile ovim novim naukama su kroz vreme gotovo potpuno nestale, kao i kod naše crkve, gde je Trojstvo tek posle nekoliko pokušaja uvedeno a kasnije slomljen svaki ostatak protivljenja. Ali čak i ovako jasne činjenice dobijaju drugu interpretaciju, i za to se uzima kao „dokaz“ činjenica da su 325. uklonjeni i neznabožački Apokrifi. 

Naravno da je definicija Biblijskih knjiga bila promenjena, jer su lažni Apokrifi već pre toga bili ubačeni u biblijske skripte, inače ne bi trebali da budu izbačeni. Samo nešto što je već prisutno se može izbaciti, a nešto što nije većinski prisutno, uvesti. 

Da su Trojstvo i svetkovanje nedelje pre toga bili prisutni u Hrišćanstvu, ne bi bilo potrebno uvođenje niti diktatorsko nametanje poimanja Boga!

U stvari, kada neko ko je znao i imao potpunu istinu otpadne od nje, onda postaje i sedam puta gori od onoga koji je sam deo Vavilona. Čak je i palo Hrišćanstvo u Nikeji, uprkos proglašavanja svetog Duha za „Božansko Biće“ još uvek ostavilo istinitu činjenicu da je Isus doslovni Sin, i da sveti Duh proizilazi iz Boga Oca i Sina. Do dana današnjeg i Katolička i Pravoslavna crkva zastupaju tu jeres ponovnog i ponovnog rađanja.

Trojstvo je tek tada prošlo, kada je Papa uspeo da istrebi sva tri arijanska plemena koja su bila odlučna protiv Trojstva. Gotovo sve crkve, osim mnogih Adventista, veruju da je Isus na krstu doslovno i potpuno umro za nas! 

Mi smo danas gotovo jedina crkva, u kojoj se u međuvremenu od strane mnogih teologa hulno izjavljuje, da Isus nije zaista umro za nas, nego da je u grobu samo spavao, dok je mrtva bila samo Njegova haljina od mesa! 

Dole vidimo formulaciju teoloških tačaka iz Nikeje, koje su tada bile čak bliže Bibliji nego današnje učenje potpuno ispunjenog Omega otpada poslednje crkve:

1. Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

2. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, Rođenog, a ne Stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo.

3. I u Duha svetoga, Gospoda Životvornog, koji od Oca ishodi, koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi; koji je govorio kroz proroke.

Isto tako je i 1931. godine u Adventističkoj crkvi uprkos prvom koraku otpada kroz proglašenje Trojstva ostala istina da je Isus oduvek doslovni Sin, i da sveti Duh proizilazi od Oca i Sina! Tertulijan iz Kartage (160.—220.), kako iz istorijskih zapisa čitamo, je bio prva osoba sa teorijom Trojstva. 

Suočeni smo sa primedbom da pošto imamo tako rani opis trojstvene doktrine u hrišćanstvu, da to mora biti istina. Nažalost, istom logikom se služe Darvinisti, kao i većina Evolucionista, da ljudska objašnjenja i pretpostavke postaju istine i dogme nakon određenog vremena. 

Darvin je prvi pokušao objasniti poreklo biljnih i životinjskih vrsta, a ostali naučnici su na njegovom temelju gradili razne teorije i dokaze o nastanku života na Zemlji.

  • „Formulacija “jedan Bog u tri osobe” nije bila čvrsto utemeljena, svakako ne potpuno asimilovana u život Hrišćana i njihovu veru pre kraja 4. veka. Ali upravo ta je formulacija uzela prava na titulu trinitarijanske dogme. Medju apostolskim ocima, nije bilo ničeg ni izdaleka približnog takvom mentalitetu ili perspektivi.” {New Catholic Encyclopedia: 1967., Vol. XIV, p. 299}