DA LI JE ISUS ROĐEN I NA NEBU?

Isus je Božansko Biće i NIJE stvoren. Sveti Duh je svesna lična Božja i Isusova sveprisutnost, a ne samo besvesna sila ili prašina. 

  • „Mi hoćemo svetoga Duha, koji je Isus Hristos.“ {Ellen White: Letter 66 April 10, 1894 par. 18}

Isus je oduvek doslovno rođen Sin kako u Starom tako i u Novom Zavetu i Duhu Proroštva

  • “Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?  Sve su reči Božje čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj. Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža.” {Priče 30,4-6}
  • “Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom. Poštujte Sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!” {Psalam 2,11.12}
  • “Sine čovečji, prorokuj i reci: ovako veli Gospod Gospod: reci: mač, mač je naoštren, i uglađen je. Naoštren je da kolje, uglađen je da seva; hoćemo li se radovati kad prut Sina Mojega ne haje ni za kako drvo? Dao ga je da se ugladi da se uzme u ruku; mač je naoštren i uglađen, da se da u ruku ubici.“ {Jezekilj 21,14-19}

I samo Otkrivenje opisuje Isusa i Njegovo delovanje sa mačem:

  • “I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Reč Božija (Isus). I vojske nebeske iđahu za njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu. I iz usta Njegovih iziđe mač oštar, da njime pobije neznabošce; i On će ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina srdnje i gnjeva Boga Svedržitelja. I ima na haljini i na stegnu svome ime napisano: Car nad Carevima i Gospodar nad Gospodarima..“ {Otkrivenje 19, 13-15}
  • “On je bio Veličanstvo nebesa, jedinorodni Božji SIN. Ipak, „Bogu tako omilje svet da je i Sina Svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.’ Jovan 3,16” {Ellen White: 9T, p. 208.2, 1909}

Ako se nešto daje, taj poklon mora da pre toga bude eksistentan. Ako Bog daje Svog Sina, onda On mora da egsistira već pre toga. Inače bi u Bibliji stajalo, da je Isus došao, da bi postao Sin. Ali Isus je već došao sa neba kao Sin!

  • “Kako da impresivno prenesem zadatak koji je Hrist dao Svom narodu – privilegiju da budu radnici sa Duhom sve istine u telu – Božanskim Sinom Božjim, obučenim u ljudskost, kanalom koji je određen i pripremljen da neprestano prima i daje nebesku struju? On sam koji je izvor koji se preliva, On prima da prenese svima koji će primiti dar.“ {Ellen White: Manuscript 125, 25. July 1906}

„Obučen u ljudskost“ znači Njegov dolazak na zemlju: On je tada ostao Sin, ali sada sa ljudskom prirodom.

  • “U svojoj ljudskosti, On je bio Sudeonik u Božanskoj prirodi. U Svom otelovljenju stekao je (već postojeću!) titulu Sina Božjeg u NOVOM smislu. Reče anđeo Mariji: ‘Sila Najvišega oseniće te; zato i Ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božij.’ (Luka 1,35) Dok je bio Sin ljudskog bića, postao je Božji Sin U NOVOM SMISLU. Takav je bio na našem svetu, Sin Božji, a ipak saveznik ljudskog roda.” {Ellen White: ST, August 2, 1905, 1SM, p. 226.2}
  • Otac je kroz Sina stvorio sva nebeska bića. ‘Jer kroz Njega bi sazdano sve …, bilo prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda. (Kološanima 1,16)“ {Ellen White: Letter 256, 1. August 1906}

Izraz ´Sin u novom smislu´ bi bio besmislen, ako analogno tome Isus pre toga nije na nebu bio ´Sin u starom smislu´. Zašto ´u novom smislu´? Zato što je ostavio Božansku a uzeo ljudsku prirodu da bi mogao da umre za nas.

  • “Bog je postao jedno sa čovekom kada je na savetu između Oca i Sina na nebesima određeno da, UKOLIKO (ne nakon što) čovek padne, SIN Božji bude njegov Iskupitelj i da povrati u njemu moralnu sliku Boga.” {Ellen White: 1888 Materials, p. 869, 1891.}

Mi čitamo da je On kao Božji Sin to bio i u nebeskom savetu  gde je odlučeno da, ako čovek padne, On bude njegov Spasitelj. Pozicija Spasitelja je napravila od Njega „Sina u novom smislu.“ Zašto sveti Duh nije učestvovao na nebeskom savetu, ako je Biće i deo Trojstva?

  • “Sotona je dobro znao koju poziciju je Hristos zauzimao na nebesima kao Očev Ljubljeni. Nije mogao pojmiti i bio je začuđen da će (već tada) Božji Sin doći na zemlju kao čovek. Nije mogao shvatiti misteriju ove velike žrtve. Njegova sebična duša nije mogla razumeti takvu ljubav za prevarenom rasom.” {Ellen White: DA, p.115}
  • “Sotona je imao simpatizere na nebu i poveo je veliki broj anđela sa sobom. Bog, Hristos i nebeski anđeli su bili na jednoj strani, a Sotona na drugoj. Uprkos bezgraničnoj moći i veličanstvenosti Boga i Hrista, anđeli su postali nezadovoljni. Sotonine insinuacije su uzimale danak i oni su stvarno poverovali da su Otac i Sin njihovi neprijatelji a Sotona njihov dobročinitelj.” {Ellen White: 3T, p. 328.1}

Da li „treće biće Trojstva“ nije bilo ni na jednoj strani? Naravno da ne, jer Sveti Duh ni nije Biće, nego proizilazi od Oca i Sina kao Njihova sveprisutnost!

Isus je Sin, i pre pada Adama i Eve u greh:

  • “Sa kakvim je samo interesovanjem ceo univerzum posmatrao konflikt koji će odlučiti poziciju Adama i Eve. Kako su pažljivo anđeli slušali sotonine reči. Upitali su se, da li će sveti par preneti svoju ljubav sa Oca i Sina na sotonu? Da li će prihvatiti njegove laži kao istinu?” {Ellen White: ST, 12. May, 1890 par. 2}

Bog ljubavi je vodio neshvatljivo jaku borbu sa Sobom, da li će radi nas Svog voljenog jedinog Sina prepustiti smrti i riziku večnog gubitka postojanja! Isus je bio pravi Sin, pre Svog dolaska na zemlju da bi dao Svoj život za nas, što objašnjava doslovnu Božju borbu sa Sobom. Trojstvo nije jedan Otac koji daje Svog Sina! Po toj nauci bi i Bog Otac trebao da bude samo deo tog Trojstva, a ne doslovni Otac. Po toj logici bi i Isus morao da bude Sam Sebi Otac! Proizvoljna tumačenja po potrebi, da na jednom mestu Bog označava samo jedno Biće, a na drugom mestu Trojstvo, predstavlja kršenje svakog teološkog principa! Ili jedno ili drugo!

  • “Anđeo mi je rekao, „Da li ti misliš da je Otac predao Svog dragog i ljubljenog Sina bez borbe? Ne, ne.“ Čak se i Bog nebeski borio da li da pusti da krivi ljudski rod nestane, ili da da Svog dragog Sina da umre za njih. […] Videla sam da je Bogu nemoguće da promeni ili izmeni Svoj zakon da bi spasao izgubljene ljude; zato je Njegov Sin morao platiti smrću za prestupe ljudi.” {Ellen White: Supplement to the Christian Experience and Views of Ellen G. White, p. 48, 1854} 
  • “Bog je poslao Svog sopstvenog Sina u obličju grešnog tela, podložnim fizičkim slabostima, kušanim u svim tačkama kao što smo mi. On je bio Sin živog Boga. Njegova ličnost NIJE počela sa utelovljenjem u telu.“ {Ellen White: Letter 77, 3. August, 1894}
  • Pali anđeli su želeli da sakriju činjenicu da je Isus jedinorodni Sin Božji i počeli su da smatraju nepotrebnim da Isusa pitaju za Njegovo mišljenje (dok su Oca u to vreme još uvek priznavali za nebeskog Cara!).“ {Ellen White: TDG 128.2 1910!}
  • “…Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu, I svaki koji je od istine sluša glas Moj.“  {Jovan 18,37}
  • “A Isus im reče: kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste Mene; jer Ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh Sam od Sebe, nego Me On posla.“ {Jovan 8,42}

„Iziđoh“ i „dođoh“ su dva potpuno različita i nepovezana termina, koji su u ovoj izjavi dodatno razdvojeni (iziđoh I dođoh) a takođe si i navedeni u hronološkom redosledu, da bi bez sumnje mogli da prepoznamo, da su time opisana dva različita događaja, i to da su Isusovo nebesko rođenje tj. izlazak iz Oca i Njegov kasniji dolazak od Oca sa neba na zemlju potpuno nezavisni delovi večne istorije.

  • “I da čekate Sina Njegova s nebesa Kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa, Koji nas izbavlja od gnjeva koji će doći“ {1. Solunjanima 1,10}
  • “Ovo su uverenja koje iznosimo pred svet u našoj harmoniji i jedinstvu, da je Bog poslao Svog Sina i da Isus jeste Božji Sin.“ {Ellen White: Letter 51a, 1878 29}
  • “Hristos je BIO Božji Sin; bio je jedno sa Njim pre nego što su anđeli stvoreni.” {Ellen White: PP, p. 38, 1890}
  • Sin Božji je sproveo u delo Očevu volju pri stvaranju nebeske vojske; i Njemu, jednako kao i Bogu, pripada njihova vernost i odanost.” {Ellen White: PP, p. 36, 1890}
  • Božanski Sin Božji je video da niko osim Njega ne može spasiti otpali rod. On je odlučio da pomogne čoveku.” {Ellen White: RH, February 24, 1874 par. 33}
  • “Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom.“ {Filibljanima 2,6}
  • “Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: da, care. Odgovori i reče: eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i Četvrti kao da je Sin Božji.“ {Danilo 3,24.25} Prevod Vuk Karadžić
  • “Ovde pred carevim očima on je video u toj peći one koje je bacio unutra, da hodaju usred vatre, i isto je video četvrti lik kao Sina Božjeg. Tako možete videti da car nije bio u neznanju u vezi Boga i Njegovog Sina.“ {Ellen White: Manuscript 44, 22. October 1886}
  • “Odakle je Navuhodonosor mogao da zna da je četvrta Osoba izgledala kao Sin Božji? On je o Božjem Sinu čuo od Jevrejskih zarobljenika koji su bili u njegovom carstvu. Oni su mu doneli spoznaju o živom Bogu Koji je iznad svih vladara.“ {Ellen White: RH 3. May 1892, par. 10; 4BC, 1169}

Ovde vidimo ne samo da je već u starozavetno vreme među Božjim slugama bilo potpuno jasno da je Isus Sin! Zato su Fariseji i pitali Isusa da li je On taj Božji nebeski Sin, jer su čak i oni, za razliku od današnjih teologa, znali da Bog ima Svog nebeskog Sina.

  • “Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li Ti Hristos Sin Božji?” {Matej 26,63}
  • “Velika je stvar verovati u Isusa. Čujemo mnoge da kažu ‘Verujte, verujte, sve što treba da radite je da verujete u Isusa.’ Ali naša je privilegija da upitamo šta ovo verovanje uključuje? I šta znači? Mnogi od nas imaju nominalnu veru ali tu veru ne unosimo u naš karakter. Rečeno je da je đavo verovao i drhtao. ON JE VEROVAO DA JE HRISTOS BIO BOŽJI SIN DOK JE BIO NA NEBU, a kada se na ovoj zemlji sukobio s Njim na bojnom polju, on je verovao u Hrista, ali da li ga je to moglo spasiti? Ne, jer nije utkao Hrista u svoj život i karakter.“ {Ellen White: Manuscript 5, 19. June 1886}

Šta Božji prorok piše za one koji odbijaju tu istinu da je Bog doslovno Isusov Otac?

  • “A Petar, opisujući opasnosti kojima će Crkva biti izložena u posljednjim danima, kaže da kao što je bilo lažnih proroka koji su Izraela vodili u greh, tako će biti i lažnih učitelja, „koji će kradom unijeti pogubna krivoverja i koji će, odricajući se Gospoda što ih je otkupio… Mnogi će poći za njihovom razuzdanosti.“ (2. Petrova 2,1.2) Ovde je apostol ukazao na jedno od očitih obeležja spiritističkih učitelja. Oni ODBIJAJU da priznaju Hrista KAO Božjeg SINA. Jovan kaže o takvim učiteljima: „Ko je lažljivac osim onoga koji odriče da Isus nije Hristos? Ovo je Antihrist, koji se odriče Oca i Sina. Koji se god odriče Sina ni Oca nema; a koji priznaje Sina, i Oca ima.” {1. Jovanova 2,22.23) Spiritizam odricanjem Hrista negira i Oca i Sina, a Biblija objavljuje da je to slika Antihrista.“ {Ellen White: PP, chapter 67, p. 686.}

Da li se ispunilo proročanstvo, da će u crkvi poslednjih dana biti odbijeno da je Isus doslovni Sin? Današnja teologija govori da je to bila „samo uloga“ i da Isus „nije“ zaista Sin! Od koga potiče ova nauka? Po gornjem citatu direktno od vešto sakrivenih spiritista! 

Bog nas sa druge strane poziva da Mu se vratimo, da ne izgubimo večni život za koji je dao tako neshvatljivo vrednu žrtvu:

  • “Preklinjem svakoga da budu čisti i čvrsti u vezi određenih istina koje smo primili i čuli i zagovarali. Izjave Božje Reči su jasne. Postavite svoje noge čvrsto na platformi večne istine. Odbacite svaki oblik zablude, čak i ako je okrivena prividom realnosti, koja negira ličnost Boga ili Hrista. Isus Hristos JE Božji SIN.“ {Ellen White: Manuscript 124, 1905}

Rođenje pre vremena Aleksandar Petrović

Ellen White piše da su donji stihovi direktna izjava Isusa, gde on govori o Sebi samome. Ona spaja izraze „Sin Božji govori o Sebi“ sa rečima iz Biblije „Gospod me je imao“.

  • “Kroz Solomuna nam Hristos objavljuje: (reči Ellen White) (Biblijski nastavak njenog citata→) „Gospod Me je imao u početku puta Svojega, pre dela Svojih, pre svakoga vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad jošte ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova Ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je uređivao nebesa, onde bijah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; Tada bijah kod Njega Hranjenica, bijah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda.“ {Priče Solomunove 8,22-30}“ {Ellen White: ST, 29. August 1900, par. 14}
  • „A Sin Božji govori Sam O Sebi:“ – „Gospod Me je imao u početku puta Svojega, pre dela Svojih, pre svakoga vremena….“ {Priče Solomunove 8,22-30} – „ {Ellen White: PP p. 34}
  • “Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti Svoje? Ko je svezao vode u plašt Svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime (Bog Otac)? I kako je ime Sinu Njegovu? Znaš li?“ {Priče Solomunove 30,4}

Uprkos tako jasnim rečima u Bibliji, koje umesto da budu u poniznosti prihvaćene, dolazi opet do raznih tvrdnji teologa da one to “ne govore“. Jedna od tvrdnji je da je reč ´rođen´ (u svim Biblijama na našoj planeti!) „tendeciozno prevedena“, jer ona na Jevrejskom ima paralelno i značenje čekati. U Pričama Solomunovim ima više od jedne reči koja je upotrebljena za rođenje, i kada ih sve uporedimo jedini zaključak je rođen.

  • “Gospod Me je imao (qā-nā-nî קָנָנִי) u početku puta Svog, pre dela Svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena (nis-sak-tî נִסַּכְתִּי) sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila (ḥō-w-lā-lə-tî; חוֹלָלְתִּי) sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova Ja sam se rodila (Originalna reč: ḥō-w-lā-lə-tî.  חוֹלָלְתִּי)” {Priče Solomunove 8,22-25}

qā-nā-nî קָנָנִי dolazi od qanah = dobiti, oblikovati, steći, kupiti

  • “Iza toga Adam pozna Evu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: dobih (qanah) čoveka od Gospoda.” {1. Mojsijeva 4,1}

ḥō·w·lā·lə·tî  חוֹלָלְתִּי dolazi od chuwl = vrtiti, roditi, izneti, pasti u bolu

  • “Gle, u bezakonju rodih (originalna reč: ḥō·w·lā·lə·tîחוֹלָלְתִּי) se, i u grehu zatrudne mati Moja sa Mnom.” {Psalam 51,5}

U Stihovima iz Priča Solominovih 8,22-30 je potpuno jasno da Isus Sam za Sebe nekoliko puta kaže da je rođen pre svega! Stari Zavet stavlja još preciznije od Novog Zaveta stavlja akcenat na to da je Isus od samog početka doslovni Sin. Ovde stoji jasno da je Isus, oduvek kao Sin, rođen pre svega što postoji, i da time ovaj opis ne govori o Njegovom rođenju na zemlji! Sa druge strane Bog isto tako nije rodio Svoju mudrost, jer ona nema početka kao ni On Sam! Ovaj stih ne može da govori o mudrosti!

Izraz ´pre vekova´ potvrđuje da izraz ´večnost i vreme´ predstavljaju kategoriju stvorenog svemira a da Bog Otac stoji iznad svega, pa tako i iznad vremena, koje je nastalo kroz stvaranje svemira. Zato i diskusija o citatima u kojima u kontekstu Isusovog života stoji reč večnost dotiče samo dubinu i dužinu Njegove egzistencije koju ne možemo da shvatimo.  Da li Isus ima ili nema početak, daju nam drugi citati, kao i ovaj stih, u kojem potpuno jasno piše da je Isus rođen pre početka vremena, pre početka stvaranja koje je došlo kroz Njega:

  • “Hristos je BIO Božji Sin; On je bio jedno sa Njim PRE nego što su anđeli stvoreni. On oduvek stoji sa desne strane Bogu.” {Ellen White: PP, p. 38}
  • “Posvećenost Provorođenog je imalo svoje korene u NAJRANIJIM VREMENIMA. Bog je obećao da će dati NEBESKOG PRVOROĐENOG da spasi grešnika.” {Ellen White: DA, p. 51}

Samo zemaljsko vaskrsenje ili i nebesko rođenje? Aleksandar Petrović

Ovaj Biblijski opis Isusovog rođenja se posebno koristi kao “dokaz“ da je On “samo” u kontekstu rođenja i vaskrsenja na zemlji, a ne pre toga, imao status Sina. Pri dubljem proučavanju ove glave možemo da pronađemo da je tu opisano i rođenje na nebu i vaskrsenje na zemlji.

  • “Bog Koji je negda mnogo puta i različitim načinom govorio ocevima preko proroka, govori i nama u pošledak dana ovih preko Sina, Kojega postavi Naslednika svemu, kroz Kojega i svet stvori. (Psalam 2,8) Koji budući sjajnost slave i obličje Bića Njegova, i noseći sve u reči sile Svoje, učinivši Sobom (original: kroz Sebe) očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini, I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi. Jer kome od anđela reče kad: Sin Moj Ti si, Ja Te danas RODIH (Original: gennaó)? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će Mi biti Sin.“ {Jevrejima 1,1-5}

Reč rodih u petom stihu NE znači vaskrsenje, nego doslovno rođenje, u ovom slučaju nebesko, pre stvaranja univerzuma. Originalna starogrčka reč ne dopušta ikakvu alternativu, i ne poseduje značenje vaskrsenja:

γεννάω (gennaó) = roditi = beget, bring forth, give birth to

Prvih pet stihova opisuju Isusov život kao doslovnog Sina i pre večnosti i vaskrsenja. Duh Proroštva jasno objašnjava da ovi stihovi govore da je Isus oduvek Sin, kao i da se Isus uvek svima obraćao kao Sin, počevši od patrijarha kao Adam ili Avram, pa do današnjih dana, a ne samo pri Svom boravku kao Mesije na zemlji!

  • “Božji Sin je prvim ljudima obećao spasenje. On je bio Taj Koji se lično pokazao patrijarsima. Adam, Noje, Avram, Isak, Jakov i Mojsije su razumeli evanđelje.“ {Ellen White: PP 366.1}
  • “Biblija nam jasno otkriva odnos između Boga i Hrista i oni jasno pokazuju ličnost i individualnost Obojice. [tu onda stoje stihovi: Jevrejima 1,1-5]. Bog je Hristov Otac; Hristos je Božji Sin. Hristu je dato uzvišeno mesto. Načinjen je jednakim Ocu. Svi Božji saveti su otvoreni Njegovom Sinu.” {Ellen White: 8T, p. 268, 1904}

Da li izraz „između Boga i Hrista“ znači „između trojedinog Boga i Isusa“? Onda bi Isus morao da postoji dva puta. Jednom kao deo Trojstva i još jednom kao separatni Individuum. Božji savet ili gremium je mesto, u kojem Bog donosi odluke. Svi Božji saveti su otvoreni Njegovom Sinu. Ovde isto vidimo da Bog nije Trojstvo, jer bi u tom slučaju Isus zajedno sa Ocem i svetim Duhom automatski bio u Božjem savetu. 

Ali mi čitamo da su saveti Božji bili otvoreni Sinu kada je načinjen jedak Ocu tj. dobio autoritet kao Otac, jer je pre toga imao poziciju nižu od Očeve. Tu vidimo isto koliko je Trojstvo lažna nauka. Zašto sveti Duh kao „treće Božanstvo“ nije nikad prisutan na savetu Oca i Sina? Zato što sveti Duh proizilazi od Oca.

Mi čitamo u Jevrejima 1, 1-4 da je Bog Otac stvorio svet kroz Sina Isusa. Da li je i svet stvoren tek pri Njegovom vaskrsenju, pošto Trojstvenici tvrde da je tek na zemlji postao Sin? Da li je Isus sve stvorio ili Njegov Otac kroz Njega? Mi isto tako čitamo da je Isus naše grehe očistio kroz Sebe, što ne opisuje Njegovo vaskrsenje, nego Njegovo delo spasenja i smrt. 

Kada bi Isus u smislu Trojstva samo nosio „ulogu“ Sina, onda On ne bi trebao biti uzdignut, jer bi po nauci o Trojstvu i na zemlji imao potpunu Božansku prirodu koju je sa spoljne strane samo pratilo meso i krv ljudskog tela. 

Ovaj aspekt je precizno objašnjen u glavi o Njegovoj prirodi na zemlji. Jedna uzdignuta pozicija ne znači vaskrsenje! 

Isus je tu poziciju dobio od Svog Oca, a sam Otac nikad nije dobio neku poziciju od Sina! Samo Otac je iznad svega i svakoga, i kao Takav samo On daje i određuje bilo čiju poziciju. Isus je od Oca načinjen jednakim Ocu. A izraz načinjen predstavlja pasivu a ne aktivu! Isus nije Sebe rodio! Hronološki Biblija nastavlja opis Isusovog života sa Njegovim vaskrsenjem:

  • “I opet uvodeći Prvorođenoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božji. Tako i anđelima govori: Koji čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni. A Sinu: prestol je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvoga. Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.“ {Jevrejima 1,6-9}

Isus je naš Bog, a Njegov Otac je Njegov i naš Bog. Opet uvesti znači vaskrsenje, i da je Biblijski opis do šestog stiha doticao samo Njegovo prvo rođenje na nebu. Opet uvesti znači da je kroz vaskrsenje ponovo izašao od Oca. A isto i da je Svoju kod Oca pre dolaska na zemlju odloženu Božansku telesnu prirodu i Božanski život dobio ponovo nazad! Isus je na zemlji imao dve prirode: telesno čovek, kao osoba Bog. Ali Isus je morao da telesnu Božansku prirodu ostavi kod Oca, jer inače ne bi mogao da umre za nas na krstu!Bog je u Svojoj prirodi apsolutno besmrtan. Očeva izjava, da treba da Mu se poklone svi anđeli, znači da je Isus u svakom pogledu došao nazad kao Božansko Biće, i da je Otac u tom smislu prihvatio Njegovu žrtvu.

  • “Bog je obećao da će dati NEBESKOG PRVOROĐENOG da spasi grešnika.” {Ellen White: DA, p. 51}

Nažalost i kod stihova o Njegovom zemaljskom vaskrsenju u Delima Apostolskim 13,32 i Psalam 2,7 dolazi do tumačenja, da ti stihovi dotiču celu prvu glavu poslanice Jevrejima, a ne tek deo od šestog stiha pa na dalje. Ali čak i kada bi taj deo Biblije opisivao samo zemaljsko vaskrsenje, to ne bi značilo, da je Isus samo na zemlji bio Sin, pošto na svim drugim mestima čitamo i vidimo jasno da je On oduvek bio Sin, što naravno uključuje Njegov boravak na zemlji i vaskrsenje.

Najnovija tvrdnja u okviru doktrine o Trojstvu glasi da je Isus nije umro na krstu, i da je nakon Očevog poziva Isus „Sam Sebe“ probudio u grobu. To je bogohulno jer negira Njegovu doslovnu smrt za naše grehe, što je direktno negiranje Njegove žrtve za nas! Isto tako, ako u Rimljanima 1,3 u okviru opisa Isusove misije na zemlji čitamo da je Isus na zemlji rođen iz Davidovog semena, besmisleno je to zloupotrebljavati kao “dokaz” da je On „samo“ na zemlji bio Sin! Kada je Isus postao čovek, primio je i ljudski lanac porekla od Adama do Svog proroka Davida, pa  sve do Sebe, kao što je već u Starom Zavetu proročki najavljeno!

Isusova večnost. Početak?

  • “A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinoga istinoga Boga, i Koga si poslao Isusa Hrista.“ {Jovan 17,3}
  • “Božji Sin je delio presto sa Ocem i slava večnog i samopostojećeg Boga je okruživala Obojicu.“ {Ellen White: PP, p. 36}

Trebamo zapaziti da je Isus od Večnog (Oca) dobio taj Božanski večni život u Samom Sebi, ali nije Sam dobio ime „Večni“. To nije bilo ni moguće, zato što to ime „Večni“ znači „Onaj koji je stvorio večnost a Sam nema početka“. 

Uprkos tako jasnoj istini dolazi sledeće izvrtanje biblijske izjave da to dotiče samo Isusov zemaljski život sa ljudskom prirodom. Da li je Otac možda stvoren kao ljudi, ili ima taj izvorni Božji život, pošto je Isus dobio isti takav život kao Otac?

  • „Anđeli su sa čuđenjem gledali na Hrista, Koji je uzeo na Sebe ljudsko obličje i sa poniznošću objedinio Svoje Božanstvo sa ljudskošću, kako bi mogao propovedati palom rodu. Ovo je bilo čudo među nebeskim anđelima. Bog nam je rekao da je uradio to i da prihvatimo Njegovu reč onako kako piše. Iako možemo pokušavati da zaključimo kada se tačno u vremenu rodio Hrist, (ne na zemlji!) ili kada se zlo pojavilo prvi put na zemlji, mi možemo pokušavati, ali kada padnemo iscrpljeni od istraživanja, tek tada vidimo da imamo još beskonačno mnogo da istražujemo.“ {Ellen White: 7BC, p. 919, 1888}
  • “Ovde im Hristos pokazuje, da, iako mogu računati da je Njegov život manje od pedeset godina na zemlji, Njegov nebeski život se ne može izračunati ljudskim procenjivanjem. Postojanje Hrista pre Njegovog otelovljenja se ne može iskazati ciframa.” {Ellen White: ST,  May 3. 1899 par. 4}

Donji stihovi jasno govore da Isus ima početak:

  • “Koji je obličje Boga što se ne vidi, Koji je rođen PRE svake tvari.” {Kološanima 1,15}
  • “I Sin Božji govori o samom Sebi“ (Reči EGW) : „Gospod Me je imao u početku puta Svojega, pre dela Svojih, pre svakoga vremena, pre vekova postavljena Sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad jošte ne beše bezdana, RODILA sam se…“ {Priče Solomunove 8,22-30} {EGW: PP, p. 34}

Mi znamo da je Isus prisutan od večnosti. Da li večnost dotiče oba pravca? Da li ona sme da ima početak? Po Bibliji će spaseni dobiti večni život. Večnost znači dimenzija vremena.

  • “Vrata! uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide Car slave.“ {Psalam 24,7}

Da li ta vrata nemaju početak? Ne, večnost znači da će ona večno ostati. Ta vrata simbolišu vaskrsenje, koje je u tom smislu isto večno. U smislu tih vrata večnost počinje kada ih je Bog stavio.

  • “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.“ {Jovan 1,1-3}

Otac, Koji je Izvor svega nema početak, i postojao je pre svake večnosti. Isus je proizišao i rođen od Oca, i ima početak koji je pre početka večnosti, pre stvaranja kosmosa, pre postojanja ikakvog vremenskog perioda. Kada je Isus tačno rođen nam nije otkriveno.

Večnost je počela Božjim stvaranjem svemira i početka okretanja nebeskih tela kao zvezde i planete, što je donelo dimenziju vremena. I naši satovi mere vreme okretanjem kazaljki. Pre stvaranja fizičkog sveta nije postojalo vreme!

  • “A Isus im reče: kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste Mene; jer Ja od (iz) Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh Sam od Sebe, nego Me On posla.“ {Jovan 8,42}
  • “Jako je važno, da prihvatimo i shvatimo spasenje i istinsku pobožnost, znanje koje je otkriveno od večnosti, i kroz koje možemo da prepoznamo Božje mišljenje i Njegove nebeske namere.“ {Ellen White: CT 14.2}

Ovde vidimo da Božji prorok opisuje od večnosti otkriveno znanje. Jedno otkrivenje postoji samo za stvorena bića, koja imaju početak. Ova opisana večnost ima svoj početak!

  • “On (Bog Otac) ih je izabrao od večnosti da bi mogli da budu sveti. On je dao Svog Sina, da umre za njih.“ {Ellen White: AA 559.3}

Kako je Bog te ljude izabrao od večnosti, kada kod njihovog stvaranja još nije bila doneta gore opisana odluka? Da li je taj izbor bio bez početka? Da li ovde stoji da je Isus tek u tom kontekstu postao Sin? 

Ne, u ovoj izjavi stoji da nam je On kao Sin, od večnosti i pre te odluke bio dat. Mi smo videli da je Isus spasenje otkrio od večnosti, koja je počela iznošenjem tj. objavljenjem Njegovog obećanja pred anđelima. 

Jedno objavljenje postoji samo tada kada jedan Kralj govori sa Svojim podanicima. Večnost je izraz, koji označava budućnost bez kraja, i prošlost od njenog početka. Jedna večnost označava večne rezultate tog što je otkriveno. 

I Duh Proroštva potvrđuje da večnost znači istoriju, koja je povezana u proročki lanac. Proročki lanac spasenja ljudi je počeo kroz razgovor Oca i Sina.

  • “Istorija, koju je veliki Ja sam(Otac) rekao u Svojoj reči, i koja povezuje jedan deo nakon drugog u proročki lanac, koji traje od večnosti prošlosti sve do večnosti u budućnosti, nam pokazuje gde se danas nalazimo u tom toku vremena“ {Ellen White: Ed 178.3}

Večnost ima konkretni početni momenat! Isto tako i večni glasovi (voices from eternity) nisu glasovi bez početka, nego glasovi iz davne prošlosti:

  • “Pre Svoje smrti nam je naš Spasitelj najavio jedan stub, koji će tamo biti uzdignut, gde je Njegovo telo zakopano, i na kojem će stajati sledeće reči, kao glasovi večnosti: „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina Svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“ {Jovan 3,16}“ {EGW: HP 235.3}

U donjem citatu stoje dve proročke izjave, koje govore da večnost, koja je ovog puta vezana za nas, ima jedan početak. Tu ne piše naš večni život, nego večnost, koja po zastupnicima Trojstva nema početak, pošto Isus „nije“ doslovni Sin.

  • “Jedna Majka ne bi trebala da ni u jednom momentu zapostavi pažnju. Ona čini delo, koje će govoriti sada i u večnosti.“ {Ellen White: ST, July 13, 1888 par.12}
  • “Oni moraju upotrebiti silu koju je Bog dao, ili će padati sve dublje i dublje, sve dok više ne bude bilo dobrog u njima, kako u ovom vremenu, tako i u večnosti.“ {Ellen White: CTBH 149.2}

Po ovim izjavama Duha Proroštva pojam vreme postoji nezavisno od dimenzije večnosti, koja je odvojena od dimenzije vremena. Vreme koje mi znamo je počelo kroz stvaranje, završiće se kroz uništenje greha, kada večnost ponovo počne. 

Sve što se desilo pre i nakon toga je u večnosti! Tako je i Isusovo rođenje kao Sina Svog Oca u večnosti, koje je van vremena posvećenog za stvaranja materije i živih bića na Zemlji. 

Sa našim ograničenim umom je ovo teško shvatiti, ali to ne sme da bude razlog da razvijemo nauku protiv Biblije, i koja ignoriše princip „tako stoji pisano“. Sve ovo nam jasno pomaže da shvatimo značenje slećih reči:

  • “Blagodat koja nam je dana u Hristu Isusu PRE vremena večnih, a sad se pokaza u dolasku Spasitelja nasega Isusa Hrista.” {2. Timotijeva 1,9.10}
  • “A ti, Vitlejeme Efrato… iz tebe će Mi izaći Onaj Koji ce biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su IZLASCI od početka, od večnih vremena.” {Mihej 5,2}
  • “U govoru o Njegovom predpostojanju, Hristos upravlja misli nazad, kroz nepregledne vekove. On nas uverava da NIKADA nije bilo vremena kada nije bio u neraskidivoj zajednici sa večnim Bogom.” {Ellen White: LHU 17.7}

I u ovom citatu vidimo činjenicu, da je od kada je Isus u dalekoj večnosti rođen, postojala savršena zajednica sa večnim Bogom Ocem.  On nas isto obaveštava da proizilazi, i da ima Svoj početak, od kada je od Oca dobio taj Božanski samopostojeći život, koji Ga čini Božanskim Bićem. 

Taj proizilazak je od večnosti, tj. pre njenog početka, i koja je tim aktom započeta! Isusa u smislu izraza nepostojanja početka predstavlja činjenica da je proizišao iz tela i materije samog Boga Oca i Njegovog večnog postojanja, što nam je u ljudskom smislu i primeru pokazao i sa jedinstvenim rođenjem Eve iz Adama da bi smo to shvatili, sa činjenicom da ona time nema kasniji početak od Adama, jer je proizišla iz Adama i njegovog već postojećeg tela i materije, i da Evino telo ima istu starost kao i Adam, iako je rođena nakon Adama.

Gornji tekst je isečak iz donje knjige:

Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo – Goran Šušljić DOWNLOAD