ISUSOV POLOŽAJ NA POČETKU

Isus je Božansko Biće i NIJE stvoren. Sveti Duh je svesna lična Božja i Isusova sveprisutnost, a ne samo besvesna sila ili prašina. 

  • „Mi hoćemo svetoga Duha, koji je Isus Hristos.“ {Ellen White: Letter 66 April 10, 1894 par. 18}

Kako Ellen White opisuje nebo i Isusov položaj na samom početku?

  • “Kralj svemira je okupio sva nebeska bića da u njihovoj prisutnosti može objasniti pravi položaj Svog Sina i pokazati kakav odnos održava sa svim stvorenim bićima. Božji Sin je delio Očev presto, a slava Večnog (Oca), samopostojećeg Boga okruživala je Obojicu. Oko prestola su se okupili sveti anđeli, veliko, nebrojeno mnoštvo „deset hiljada puta deset hiljada i hiljadu puta hiljadu” {Otkrivenje 5,11}, najuzvišeniji anđeli, kao sluge i podanici, radujući se svetlosti koja ih je obasjavala iz Božanske prisutnosti. Pred okupljenim stanovnicima Neba Kralj je objavio da samo Hristos, Božji jedinorodni Sin (već tada!), može u celosti shvatiti Njegove (Očeve) namere te je Njemu bilo povereno da izvrši moćne naredbe Njegove (Očeve) volje. Božji Sin je stvaranjem svih nebeskih bića izvršio Božju (Očevu!) volju, a Njemu je, kao i Bogu (samo je Otac taj jedan Bog), pripadalo njihovo poštovanje i vjernost. Hristos je tek trebao pokazati Božansku silu u stvaranju Zemlje i njenih stvorenja. Ali pored svega ovoga On nije tražio moć ili čast za Sebe protivno Božjem planu, već je uzdizao Očevu slavu i izvršavao Njegove namere dobrote i ljubavi.“ {Ellen White: PP 36.2} 
  • “Sotona je bio vrlo dobro upoznat sa Isusovom pozicijom časti, koju je nosio kao ljubljeni Sin Božji.“ {Ellen White: RH March 3 1874, par. 21}
  • “Anđeli odani Bogu i istini su pokušali da tog moćnog, otpadničkog anđela ponovo pomire sa njegovim Stvoriteljem. Oni su opravdavali Božje postupke sa Isusom Hristom i pokušali su da Sotonu razumnim argumentima osvedoče da mu i sada ne stoji na raspolaganju manje časna pozicija nego pre nego što je Bog objavio sa kojom čašću je darovao Svog Sina. Oni su Sotoni jasno objasnili, da je Isus bio Sin Božji Koji je postojao sa Njim pre stvaranja anđela, i da je ODUVEK stajao sa desne strane Bogu…Oni su isto argumentovali, da je posebna čast, koju je Isus dobio u prisustvu anđela nije uklanjala poštovanje koje je Sotoni pripadalo pre toga.“ {Ellen White: 1SP, 19.1 1908!}

Ovakav, duboko precizan opis hijerarhije neba može biti samo rezultat proročke vizije, u kojoj je Bog Otac a ne „Bog“ Trojstva uzvisio Svog Sina. Da je Isus oduvek bio ravan Ocu, sigurno ne bi kasnije dobijao dodatne časti od Oca. 

Isus nikad nije dao višlje pozicije Svom Ocu! Pali anđeli još pre početka otvorene pobune nisu više hteli da Isusa pitaju za mišljenje, dok su istovremeno Boga Oca još uvek priznavali kao Cara svemira.

  • “Oni su započeli da sami sebe uzvisuju, i zaboravili su da su lepotu svoje ličnosti i karaktera dobili od Gospoda Isusa. Pali anđeli su želeli da sakriju činjenicu da je Isus jedinorodni Sin Božji i počeli su da smatraju nepotrebnim da Isusa pitaju za Njegovo mišljenje.“ {Ellen White: TDG 128.2 1910!}
  • “Sotona i njegovi simpatizeri su pokušavali da reformišu Božju vladavinu. Oni su bili nezadovoljni i nesretni zato što nisu mogli da shvate Njegovu neistraživu mudrost. Oni nisu mogli da razumeju i shvate Njegovu nameru da uzvisi Svog Sina i da Mu da bezgraničnu moć i vlast i pobunili su se protiv autoriteta Sina.“ {Ellen White: 1SP 18.2 1870}

Kod nauke o Trojstvu Otac ne stoji iznad Sina, nego da Oni sa svetim Duhom čine jednako  Trojstvo. 

Da je Isus u kontekstu Trojstva bio uvek jednak Ocu, On ne bi kasnije dobio još veću čast i silu od Oca.

  • Bog i Hristos i nebeski anđeli su bili na jednoj strani, a Sotona na drugoj. Bez obzira na beskonačnu silu i čast Boga i Sina, anđeli su postali nezadovoljni. Sotonine insinuacije su donele efekat, i oni su zaista počeli da veruju da su Otac i Sin njihovi Neprijatelji, a da je Sotona njihov dobrotvor.“ {Ellen White: 3T 328.1}

Da li sveti Duh nije bio ni na jednoj strani, pošto se ne spominje? Kada bi bio treće Biće, to bi značilo da su Anđeli važniji od Njega!

  • “Neki anđeli su Sotoninu pobunu posmatrali blagonaklono, drugi su se odlučno borili za Božju čast i mudrost, da je Svom Sinu dao toliki autoritet. Među anđelima je postojao raskol. Sotona i oni koji su se sa njim slagali su se borili da Božju vladavinu reformišu. Oni su želeli da prodru u Njegovu neistraživu mudrost i da shvate, zašto je Isusa tako uzdigao i dao Mu takvu neograničenu moć i vlast. Oni su ustajali protiv autoriteta Sina. Svi stanovnici neba su bili pozvani da se pojave pred Ocem, da bi svaki slučaj bio odlučen.“ {Ellen White, EW, p. 145.2 1858}

Isus je uvek bio Sin, dobivši autoritet od Svog Oca! Samo je Otac, kao najviši autoritet,  sedeo na tronu kada su svi morali prisustvovati preispitivanju svakog slučaja! Isto tako je i nakon pada u greh, anđeo Gavrilo dobio Luciferovu poziciju. On time nije postao deo bilo kakvog Trojstva, niti je u hijerarhiji bio u rangu sa Ocem i Sinom, nego samo direktno ispod Isusa. Zašto istovremeno ne i ispod Oca, ako su Otac i Sin jednakog autoriteta? Kod Trojstva ne postoji hierarhija u položaju Oca i Sina, i ono negira vrhovni položaj Boga Oca, Vladara celog svemira.

  • Gavrilo, anđeo sledeći po rangu do Sina Božjeg, je doneo nebesku poruku Danilu.” {Ellen White: DA, p. 234.2}

Isusova večnost. Početak?

  • “A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinoga istinoga Boga, i Koga si poslao Isusa Hrista.“ {Jovan 17,3}
  • “Božji Sin je delio presto sa Ocem i slava večnog i samopostojećeg Boga je okruživala Obojicu.“ {Ellen White: PP, p. 36}

Trebamo zapaziti da je Isus od Večnog (Oca) dobio taj Božanski večni život u Samom Sebi, ali nije Sam dobio ime „Večni“. To nije bilo ni moguće, zato što to ime „Večni“ znači „Onaj koji je stvorio večnost a Sam nema početka“. 

Uprkos tako jasnoj istini dolazi sledeće izvrtanje biblijske izjave da to dotiče samo Isusov zemaljski život sa ljudskom prirodom. Da li je Otac možda stvoren kao ljudi, ili ima taj izvorni Božji život, pošto je Isus dobio isti takav život kao Otac?

  • „Anđeli su sa čuđenjem gledali na Hrista, Koji je uzeo na Sebe ljudsko obličje i sa poniznošću objedinio Svoje Božanstvo sa ljudskošću, kako bi mogao propovedati palom rodu. Ovo je bilo čudo među nebeskim anđelima. Bog nam je rekao da je uradio to i da prihvatimo Njegovu reč onako kako piše. Iako možemo pokušavati da zaključimo kada se tačno u vremenu rodio Hrist, (ne na zemlji!) ili kada se zlo pojavilo prvi put na zemlji, mi možemo pokušavati, ali kada padnemo iscrpljeni od istraživanja, tek tada vidimo da imamo još beskonačno mnogo da istražujemo.“ {Ellen White: 7BC, p. 919, 1888}
  • “Ovde im Hristos pokazuje, da, iako mogu računati da je Njegov život manje od pedeset godina na zemlji, Njegov nebeski život se ne može izračunati ljudskim procenjivanjem. Postojanje Hrista pre Njegovog otelovljenja se ne može iskazati ciframa.” {Ellen White: ST,  May 3. 1899 par. 4}

Donji stihovi jasno govore da Isus ima početak:

  • “Koji je obličje Boga što se ne vidi, Koji je rođen PRE svake tvari.” {Kološanima 1,15}
  • “I Sin Božji govori o samom Sebi“ (Reči EGW) : „Gospod Me je imao u početku puta Svojega, pre dela Svojih, pre svakoga vremena, pre vekova postavljena Sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad jošte ne beše bezdana, RODILA sam se…“ {Priče Solomunove 8,22-30} {EGW: PP, p. 34}

Mi znamo da je Isus prisutan od večnosti. Da li večnost dotiče oba pravca? Da li ona sme da ima početak? Po Bibliji će spaseni dobiti večni život. Večnost znači dimenzija vremena.

  • “Vrata! uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide Car slave.“ {Psalam 24,7}

Da li ta vrata nemaju početak? Ne, večnost znači da će ona večno ostati. Ta vrata simbolišu vaskrsenje, koje je u tom smislu isto večno. U smislu tih vrata večnost počinje kada ih je Bog stavio.

  • “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.“ {Jovan 1,1-3}

Otac, Koji je Izvor svega nema početak, i postojao je pre svake večnosti. Isus je proizišao i rođen od Oca, i ima početak koji je pre početka večnosti, pre stvaranja kosmosa, pre postojanja ikakvog vremenskog perioda. Kada je Isus tačno rođen nam nije otkriveno.

Večnost je počela Božjim stvaranjem svemira i početka okretanja nebeskih tela kao zvezde i planete, što je donelo dimenziju vremena. I naši satovi mere vreme okretanjem kazaljki. Pre stvaranja fizičkog sveta nije postojalo vreme!

  • “A Isus im reče: kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste Mene; jer Ja od (iz) Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh Sam od Sebe, nego Me On posla.“ {Jovan 8,42}
  • “Jako je važno, da prihvatimo i shvatimo spasenje i istinsku pobožnost, znanje koje je otkriveno od večnosti, i kroz koje možemo da prepoznamo Božje mišljenje i Njegove nebeske namere.“ {Ellen White: CT 14.2}

Ovde vidimo da Božji prorok opisuje od večnosti otkriveno znanje. Jedno otkrivenje postoji samo za stvorena bića, koja imaju početak. Ova opisana večnost ima svoj početak!

  • “On (Bog Otac) ih je izabrao od večnosti da bi mogli da budu sveti. On je dao Svog Sina, da umre za njih.“ {Ellen White: AA 559.3}

Kako je Bog te ljude izabrao od večnosti, kada kod njihovog stvaranja još nije bila doneta gore opisana odluka? Da li je taj izbor bio bez početka? Da li ovde stoji da je Isus tek u tom kontekstu postao Sin? 

Ne, u ovoj izjavi stoji da nam je On kao Sin, od večnosti i pre te odluke bio dat. Mi smo videli da je Isus spasenje otkrio od večnosti, koja je počela iznošenjem tj. objavljenjem Njegovog obećanja pred anđelima. 

Jedno objavljenje postoji samo tada kada jedan Kralj govori sa Svojim podanicima. Večnost je izraz, koji označava budućnost bez kraja, i prošlost od njenog početka. Jedna večnost označava večne rezultate tog što je otkriveno. 

I Duh Proroštva potvrđuje da večnost znači istoriju, koja je povezana u proročki lanac. Proročki lanac spasenja ljudi je počeo kroz razgovor Oca i Sina.

  • “Istorija, koju je veliki Ja sam(Otac) rekao u Svojoj reči, i koja povezuje jedan deo nakon drugog u proročki lanac, koji traje od večnosti prošlosti sve do večnosti u budućnosti, nam pokazuje gde se danas nalazimo u tom toku vremena“ {Ellen White: Ed 178.3}

Večnost ima konkretni početni momenat! Isto tako i večni glasovi (voices from eternity) nisu glasovi bez početka, nego glasovi iz davne prošlosti:

  • “Pre Svoje smrti nam je naš Spasitelj najavio jedan stub, koji će tamo biti uzdignut, gde je Njegovo telo zakopano, i na kojem će stajati sledeće reči, kao glasovi večnosti: „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina Svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“ {Jovan 3,16}“ {EGW: HP 235.3}

U donjem citatu stoje dve proročke izjave, koje govore da večnost, koja je ovog puta vezana za nas, ima jedan početak. Tu ne piše naš večni život, nego večnost, koja po zastupnicima Trojstva nema početak, pošto Isus „nije“ doslovni Sin.

  • “Jedna Majka ne bi trebala da ni u jednom momentu zapostavi pažnju. Ona čini delo, koje će govoriti sada i u večnosti.“ {Ellen White: ST, July 13, 1888 par.12}
  • “Oni moraju upotrebiti silu koju je Bog dao, ili će padati sve dublje i dublje, sve dok više ne bude bilo dobrog u njima, kako u ovom vremenu, tako i u večnosti.“ {Ellen White: CTBH 149.2}

Po ovim izjavama Duha Proroštva pojam vreme postoji nezavisno od dimenzije večnosti, koja je odvojena od dimenzije vremena. Vreme koje mi znamo je počelo kroz stvaranje, završiće se kroz uništenje greha, kada večnost ponovo počne. 

Sve što se desilo pre i nakon toga je u večnosti! Tako je i Isusovo rođenje kao Sina Svog Oca u večnosti, koje je van vremena posvećenog za stvaranja materije i živih bića na Zemlji. 

Sa našim ograničenim umom je ovo teško shvatiti, ali to ne sme da bude razlog da razvijemo nauku protiv Biblije, i koja ignoriše princip „tako stoji pisano“. Sve ovo nam jasno pomaže da shvatimo značenje slećih reči:

  • “Blagodat koja nam je dana u Hristu Isusu PRE vremena večnih, a sad se pokaza u dolasku Spasitelja nasega Isusa Hrista.” {2. Timotijeva 1,9.10}
  • “A ti, Vitlejeme Efrato… iz tebe će Mi izaći Onaj Koji ce biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su IZLASCI od početka, od večnih vremena.” {Mihej 5,2}
  • “U govoru o Njegovom predpostojanju, Hristos upravlja misli nazad, kroz nepregledne vekove. On nas uverava da NIKADA nije bilo vremena kada nije bio u neraskidivoj zajednici sa večnim Bogom.” {Ellen White: LHU 17.7}

I u ovom citatu vidimo činjenicu, da je od kada je Isus u dalekoj večnosti rođen, postojala savršena zajednica sa večnim Bogom Ocem.  On nas isto obaveštava da proizilazi, i da ima Svoj početak, od kada je od Oca dobio taj Božanski samopostojeći život, koji Ga čini Božanskim Bićem. 

Taj proizilazak je od večnosti, tj. pre njenog početka, i koja je tim aktom započeta! Isusa u smislu izraza nepostojanja početka predstavlja činjenica da je proizišao iz tela i materije samog Boga Oca i Njegovog večnog postojanja, što nam je u ljudskom smislu i primeru pokazao i sa jedinstvenim rođenjem Eve iz Adama da bi smo to shvatili, sa činjenicom da ona time nema kasniji početak od Adama, jer je proizišla iz Adama i njegovog već postojećeg tela i materije, i da Evino telo ima istu starost kao i Adam, iako je rođena nakon Adama.

Gornji tekst je isečak iz donje knjige:

Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo – Goran Šušljić DOWNLOAD