ELOHIM + EHAD

Elohim i Ehad = JEDAN BOG

Aleksandar Petrović

Kao posebno “jak“ argument u korist doktrine o Trojstvu, uzima se ime Elohim iz Starog Zaveta, kod kojeg se Bogu kao jednini obraća u množini. Reč tj. ime Elohim jeste gramatički množina, ali ima značenje jednine, kao kada na našem jeziku osobi kojoj želimo izraziti poštovanje kažemo Vi ili kada se jednom caru obraćamo sa Vaše (u smislu množine) Visočanstvo. 

Ovo se zove množina veličanstva i svaki obrazovani Jevrejin će na pitanje, zašto je Elohim množina, dati taj odgovor, i kategorički odbaciti svaki pokušaj da se dokaže da se radi o više ličnosti. Ali ovo nije jedini primer u jevrejskom jeziku. Reč nebo – amajim je na jevrejskom u množini. I reči voda – majim je u množini.

  • “Car progovori Danilu i reče: Doista, vaš je Bog Bog nad Bogovima i Gospodar nad carevima, i Koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu.“ {Danilo 2,47}

U Jevrejskom originalu umesto „Bog nad Bogovima“ stoji Elohim! Mi smo upravo videli da se Sin tog Boga Lično manifestovao pred Navuhodonosorom. Kako je Vavilonski car nazvao Oca? Elohim. Kako je nazvao Isusa? Sin. Bog Elohim, Koji se pri stvaranju obratio Svom Sinu da stvore svet, i Kojem po 10 Zapovesti pripada obožavanje je samo Otac Elohim a ne Trojstvo! Množina izraza Elohim predstavlja množinu autoriteta a ne osoba!

  • “I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog (Elohim) Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj.“ {Izlazak 7,1}

Da li je Mojsije tri ličnosti ili jedna? Naravno jedna, ali je postavljen da bude Elohim faraonu. U tom kontekstu dolazi neispravno tumačenje da je upotrebljena množina jer Mojsije predstavlja Elohima Koji je „množina“. Reč Elohim ima značenje Bog, i koristi se u tom kontekstu i za lažne Bogove u jednini:

  • “I knezovi filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu Bogu (Elohim) svom.“ {Sudije 16,23}

Da li možda postoje tri Dagona? Ne, Filisteji su obožavali svog Boga Dagona kao jednu osobu!

  • “Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.” {5. Mojsijeva 6,4}

Na Jevrejskom, ova rečenica glasi:

“ə-ma‘ yiś-rā-’êl; Yah-weh ’ĕ-lō-hê-nū Yah-weh ’e-ḥād”

’ĕ-lō-hê-nū – Bog

Yah-weh – Gospod

’e-ḥād – jedan

Zapazimo da je reč jedan (’e-ḥād) primenjena na reč Jehova koja je gramatički jednina, a ne na ’ĕ-lō-hê-nū (Elohim) koje je gramatička množina. Jevrejska reč jedan (ehad) nikada nigde nema konotaciju jedinstva množine.

  • “Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.“ {Postanak 2,24}

Na Jevrejskom, kraj ove rečenice glasi:

“wə-hā-yū lə-bā-śār ’e-ḥād.“

wə-hā-yū – oni će postati

lə-bā-śār – telo

’e-ḥād  – jedno.

Reč jedan – ehad je kao i u celom ostatku Biblije primenjena samo na jedninu, u ovom slučaju na reč (jedno) telo, koje je jednina, a ne na množinu tj. na ljudska bića Adama i Evu.

Stvoritelj Elohim = Trojstvo tj. sveti Duh kao učesnik stvaranja?

  • “Potom reče Bog (Elohim): da načinimo čoveka po Svom obličju, kao što smo Mi“ {1. Mojsijeva 1,26}

Pošto Bog u ovom stihu kaže „da načinimo“, dolazi do tvrdnje da je Bog Trojstvo. Izjava „reče Elohim“, ima formulaciju množine, ali kao što smo videli u poglavlju “Elohim i Ehad” samo kao izraz poštovanja, a sigurno ne predstavlja „dokaz“ da je „trojedini Bog“ razgovarao „sa Sobom“.

  • “I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog (Elohim) Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj.“ {Izlazak 7,1}

Da li je Mojsije tri ličnosti ili jedna? Naravno jedna, ali je postavljen da bude Elohim faraonu. U tom kontekstu dolazi neispravno tumačenje da je upotrebljena množina jer Mojsije predstavlja Elohima Koji je „množina“. Reč Elohim ima značenje Bog, i koristi se u tom kontekstu i za lažne Bogove u jednini:

  • “I knezovi filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu Bogu (Elohim) svom.“ {Sudije 16,23}

Ko je sve stvorio? Da li izraz „da načinimo“ „kao Mi“ dotiče tri osobe? On može jednako da znači i dve ili 4 individue! Da li sveti Duh, ako bi bio jedno Biće, ima istu formu, sliku i oblik kao Otac i Sin? On već po definiciji Njegove prirode nema fizičku formu ili oblik. Iz tog razloga On nije mogao učestvovati u tom razgovoru „kao Mi“.

Bog je kao Vladar celog svemira u Svojoj bezgraničnoj moći lično prisutan u celoj vasioni, naravno i pre stvaranja zemlje. U ovom stihu opisano prisustvo pre stvaranja života na zemlji nema značenje učešća svetog Duha kao jednog trećeg Bića u stvaranju, jer je Bog Otac pozvao samo Isusa i rekao Mu ´hajde da načinimo čoveka po Svojem obličju´. 

Pri stvaranju su Bog Otac i Isus bili telesno prisutni i stvorili sve na zemlji. Sveti Duh je nasuprot tome bio Njihovo lično duhovno prisustvo još kada je zemlja bila bez obličja i pusta! Ellen White piše potpuno jasno da sveti Duh nema povezanosti sa stvaranjem, što bi kod Trojstva bilo nelogično.

  • “A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i Duh Božji dizaše se nad vodom.“ {1. Mojsijeva 1,2}
  • Otac i Sin su razmatrali moćno i čudesno delo, stvaranje sveta…..I onda je Otac rekao Sinu: ´Hajde da napravimo čoveka po Našem obličju.´“ {Ellen White: Spirit of Prophecy Volume One, p. 24, 25, 1870}
  • “Bog je na savetu sa Svojim Sinom napravio plan da stvore čoveka po Svom obličju.“ {Ellen White: RH, Februar 24, 1874 par. 3}
  • U početku, Otac i Sin su se odmarali u Subotu nakon Njihovog dela stvaranja.“ {Ellen White: DA, p. 769}

Kroz ove jasne reči možemo da prepoznamo da je učenje naše crkve, da je sveti Duh bio treći učesnik u stvaranju potpuno lažna nauka, i da predstavlja još jedan pokušaj odbrane Trojstva. 

Bogu sigurno nije potreban telesni odmor, nego je on bio kroz subotu simbol stvaranja. Zašto se onda i sveti Duh nije simbolički odmarao, da je stvarno bio učesnik u stvaranju, i da je stvarno Božansko Biće dostojno slave?

Sa druge strane na drugim delovima te tematike dolazi do tvrdnje, da je ime i funkcija „sveti Duh“ „samo“ deo plana spasenja, i da je sveti Duh „isti“ u svemu kao Otac i Sin, jer u Bibliji čitamo da je Otac Duh i da je Sin Duh. 

Ali istovremeno čitamo da imaju i telo, što nigde nismo pročitali o svetom Duhu. Da li je opet potrebna „logika“ da se to „podrazumeva“, svaki put kada besmislenost nauke o Trojstvu dođe do izražaja? 

Zašto onda sveti Duh kao „isti“ nije učestvovao u razgovoru o stvaranju po „Svom obličju“? Zato u okviru produbljenja otpada uz odbijanje jasne istine dolazi sledeći korak sa tvrdnjom da je i Božje obličje koje je poklonio ljudima samo simbolika da bi mi to sebi mogli da „zamislimo“ a da nema veze sa stvarnošću!

Otkrivenje kaže nešto drugo, i opisuje Božansko Biće Oca u telesnom obliku na tronu! Božje otkrivenje jasno kaže da je taj veliki Stvoritelj Bog Otac:

  • Veliki Stvoritelj (Bog Otac) je okupio nebeske vojske, da bi mogao u prisutnosti svih anđela dodeliti posebne počasti Svom Sinu.” {Ellen White: 1SP, p. 17, 18 1870}
  • Sin Božji (Oca a ne Trojstva) je sproveo u delo Očevu volju pri stvaranju nebeske vojske; i Njemu, jednako kao i Bogu (Ocu), pripada njihova vernost i odanost.” {Ellen White: PP, p. 36.2, 1890}

Isus je bio Sin Božji i pre stvaranja anđela, a ne samo na zemlji kako nauka o Trojstvu tvrdi!

  • Otac i Sin su bili uključeni u silan i čudesan rad stvaranja sveta koji su (samo Oni!) zamislili.” {Ellen White: 1SP, p. 24.1, 1870}
  • Isus se ujedinio sa Ocem u stvaranju sveta.” {Ellen White: 2T, p. 209, 1869}
  • “Posle stvaranja zemlje i zveri na njoj, Otac i Sin su sproveli svoje namere u delo, koji je smišljen pre pada sotone, da načine čoveka po Sopstvenom obličju. Zajedno su napravili plan stvaranja zemlje i svakog živog bića na njoj. I tada Bog (Otac) reče Svome Sinu, Načinimo čoveka po Našemu obličju.” – ” {Ellen White: 1SP, p. 24.2, 1870}
  • Bog je na savetu sa Svojim Sinom napravio plan da stvore čoveka po Svom obličju.“ {Ellen White: RH, February 24, 1874 par. 3}
  • Hristos, Reč, jedinorođeni Božji Sin, bio je jedno s večnim Ocem, jedne prirode, karaktera i namere, jedino Biće koje je moglo sudelovati u svim Božjim namerama i savetovanjima“ {Ellen White: PP, p. 34.1 }
  • PRE Sotoninog pada, Otac se konsultovao sa Sinom po pitanju stvaranja čoveka. Naumili su da stvore svet i da stvore životinje i žive stvari na njoj, i da stvore čoveka po Božjem obličju, da vlada nad svim živim svetom koji je Bog stvorio.” {Ellen White: 3SG, p. 36, 1864}
  • Otac je kroz (već tada!) Sina stvorio sva nebeska bića. ‘Jer kroz Njega bi sazdano sve…,bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda.“ {Ellen White: Letter 256, 1. August 1906}

Šta kaže naše današnje učenje? Da je „tri“ Bića govorilo i stvorilo. Šta kaže Duh Proroštva? Samo Otac i Sin! Ne postoji ni jedan citat da je sveti Duh učestvovao u stvaranju ili razgovarao sa Ocem i Sinom. Da Ellen White nije „spomenula“ svetog Duha je takođe besmislen, jer bi to značilo ponižavanje jednog Božanskog Bića kao Stvoritelja.

Zašto u stvaranju nije učestvovao i sveti Duh, ako bi on bio treće Božansko Biće kao Otac i Sin, a ne samo iz Njih prozilazeća treća ličnost Njihove svesne prisutnosti? Zastupnici Trojstva koriste stih iz 1. Mojsijeve 1,26 sa početka glave kao dokaz da je svet stvoren od „Trojstva”. Ali ovde vidimo da je Božji inspirisani prorok jasno rekao da se kod te množine iz tog stiha radi isključivo o Ocu i Isusu! 

Jedna proročka vizija sadrži potpunu istinu, nezavisno od toga da li ju je sam prorok razumeo, kao i kod Jovana ili Danila. Ovaj opis Božje odluke o stvaranju čoveka ne daje uvid u vreme tj. značenje da li je čovek stvoren pre ili posle sotonine pobune protiv Boga, već objašnjava Njihovu nameru da stvore čoveka, na šta je sa druge strane Lucifer bio ljubomoran.

Da li Bog „Trojstvo“ ima Sina? Bog znači Bog, a ne po potrebi na jednom mestu Trojstvo a na drugom mestu kao Bog Otac! Ellen White piše potpuno jasno da se samo Bog (Otac Elohim) a ne i sveti Duh obratio Sinu i rekao Mu „da načinimo čoveka po Svom obličju“!

Biblija je potpuno jasna i po pitanju Ko je Bog Koji je sve stvorio za 6 dana! To je Bog Otac preko Isusa, a ne Trojstvo! On je i u 10 zapovesti naveden kao taj originalni Stvoritelj, Tvorac zakona! Sin je to uradio u Očevo ime sa Očevom silom!

  • „Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.“ {2. Mojsijeva 20,11}
  • „Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, OD Kojega je SVE, i mi u Njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, KROZ Kojega je sve, i mi kroza Nj.“ {1. Korinćanima 8,6}
  • „Jer kroz Njega (Isusa) bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: Sve se kroza Nj i za Nj sazda.“ {Kološanima 1,16}
  • “Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije na odmet kad se prima sa zahvalnošću.“ {1. Timotiju 4,4}
  • “Jer je jedan Bog (Otac) , I jedan Posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“ {1. Timotiju 2,5}

Mi vidimo potpuno jasno, da su samo Otac i Sin učestvovali u stvaranju, kao i da je samo Otac tj. jedan Bog taj izvorni Stvoritelj.

Ali šta onda znači donji stih, koji se koristi kao „dokaz“ da je i sveti Duh učestvovao u stvaranju? On se svakako treba posmatrati u harmoniji sa ostatkom koji je jasan:

  • „A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i Duh Božji dizaše se nad vodom.“ {1. Mojsijeva 1,1.2}

Preko ovih reči možemo da shvatimo da je sveti Duh ustvari Božji Duh a ne „Bog Duh“ i da je već pre stvaranja kao Božje prisustvo bio oko zemlje, jer se nalazio oko nje dok je bila bez obličja i pusta. 

Pošto iz ranije pročitanih citata znamo da je sveti Duh sveprisutnost Oca i Sina, onda postaje potpuno jasno, da su Oni i tu, kao i u svim drugim delovima univerzuma bili prisutni pre nego što su i fizički i lično došli da stvore naš svet.